Zimska krem juha od suhog graška

by Ana-Marija

Nažalost nemam vremena za švrljanje po gastro blogovima onoliko koliko bih htjela pa se kad poželim dozu internetskog štiva prvo obratim na nekoliko često provjeravanih adresa. Razmišljala sam o tome kako bi bilo lijepo da vam u nadolazećim postovima (ne sve ovaj tjedan, nego u dogledno vrijeme) malo predstavim blogove na koje svratim i kažem vam zašto ih volim, tj. što me vuče da mišem posegnem baš za tim adresama.

Neki dan se tako dogodilo da sam imala pola sata na raspolaganju pa sam odlučila vidjeti što ima novo u blogosferi. Jedna od adresa na koju redovito svratim jest blog a nekad prođe i više), ali kad piše, piše dušom i srcem i oduševljenje receptom koji predstavlja može se iščitati iz svakog napisanog (nerijetko duhovitog) retka tako da me često ponuka da nešto isprobam. Kad znate da netko tako djeluje na ljude, ne čudi podatak da je izdala kuharicu i da na svaki njezin post dolaze stotine komentara.

Osim toga, muža je upoznala preko bloga (zanimljiva priča, možete je pročitati ovdje, pri dnu stranice), uslijedilo je, koliko mogu ocijeniti, prelijepo vjenčanje (što bi ja dala za sliku poput ove na plaži), a budući da je on profesionalni kuhar, odvažili su se i zajedno otvorili pizzeriju-restoran koji po svemu sudeći odlično radi. Prema onome što je nedavno napisala, čini se da namjerava napisati još jednu knjigu. Ona prva mi je već na popisu želja, a vjerojatno će na njega dospjeti i ova kad izađe.

Njezine su fotografije također nešto drugačije od onoga što se nalazi na drugim blogovima (uključujući i ovaj) – sve snima polaroid kamerom pa zatim skenira i to cijeloj priči daje vrlo osobni štih koji je istaknut činjenicom da fotografije često nemaju veze samo s hranom, već znaju biti posve druge tematike. Plavo nebo, kanta boje, prijatelji, noge prebačene preko kauča – sve komadići života.

Sad kad sam vam sve to ispričala i, nadam se, navukla vas na još jednu web-lokaciju, reći ću vam da sam kod nje neki dan naletila na juhu od sušenog graška.  U svom egzaltiranom stilu hvalila ju je do besvijesti pa kad sam u Konzumu to isto jutro vidjela da na polici stoji sušeni grašak, to mi se činilo jedinim logičnim izborom. Inspirirala sam se njezinim receptom, ali u procesu sam se poprilično zaigrala pa sam ga promijenila tako da mu se moji okusni pupoljci malo više vesele. Dobila sam super kombinaciju – panceta, grašak, ružmarin, maslinovo ulje, komadići prepečenca… Sve što možete poželjeti u zimski dan (ali kako je moja draga Loreta primijetila, tog dana je bilo svega, samo ne zime). Svejedno, prava zimska okrepa. Količine u ovom receptu dovoljne su za 4 do 6 ljudi i preporučila bih vam da juhu pojedete isti dan i da je ne podgrijavate. Ako vam je ova količina previše, samo je prepolovite.

  • malo maslinova ulja + tanka šnita maslaca
  • 125 g pancete narezane na sitne kockice
  • 1 luk srebrenac, nasjeckan
  • 1 češanj češnjaka, protisnut
  • 1 mrkva, naribana
  • 1 pasternjak (ili mrkva), nariban
  • 500 g suhog graška
  • 1 krumpir, narezan na tanke ploške
  • ružmarin
  • kopar
  • 1,5 l vode
  • sol
  • papar (šareni, najbolje izgleda 🙂 )
  • maslinovo ulje i komadići prepečenca (za posluživanje)

Ugrijte maslinovo ulje i maslac pa na njemu zažutite komadiće pancete.

Dodajte luk i češnjak i pustite ih na laganoj vatri da poprime žućkastu boju (nikako smeđu).

Dodajte mrkvu i pasternjak i malo posolite. Ako je potrebno, dodajte još malo maslinova ulja.

Kad je povrće malo poprimilo boju, dodajte grašak, krumpir, kopar, ružmarin, vodu i sol pa sve pustite da provri.

Smanjite vatru i kuhajte 2 sata na laganoj vatri dok se grašak posve ne raspadne. Po potrebi dolijevajte vode (trebat će vam još dosta vode da juha ne bi bila pregusta, ali dodavajte je malo pomalo).

Kad je sve gotovo, ako želite glatku juhu, sve izmiješajte štapnim mikserom (ja jesam).

Probajte, po potrebi još posolite, popaprite i servirajte s par kapi maslinova ulja, još malo kopra i ruzmarina i nekoliko kriški tosta.

Što kažete na ovo?

0 komentara

Tamara 19/01/2011 - 0:01

Pozdrav, dugo već pratim tvoju stranicu, evo oduševljena sam ovom juhoom-najdraže su mi ove guste juhice i vidim da se ovaj mjesec uvelike poseže za juhama, svima nam je valjda potreban odmor od bogate i teške blagdanske trpeze 🙂
Jako si lijepo opisala blog Orangette, ja sam jedno vrijeme redovito svraćala na njega, sada malo rjeđe, ali obožavama sam čitati njezine postove

Reply
Andrea 19/01/2011 - 9:56

Jučer sam napravila jednu opširnu šetnju po domaćim blogovima i ostala šokirana koliko ih je puno. Mislim stalno komentiramo kako nas je puno ali stvarno nisam imala pojma da nas je toliko, otkrila sam brdo blogova za koje uopće nisam znala da postoje. Nažalost nemoguće je pratiti toliki broj blogova, sve se čovjeku pomiješa, a di su još svi strani blogovi poput Orangette koje jako volim… Trebao bi još jedan život da sve to pročitam pa da onda još isprobam pokoji recept. 😀 😀

Inače ovo je jedna od juha na kojoj sam odrasla. Mi je zovemo juha od polubiža jer su sušene polovice graška polubiži. 😀
Uz juhu od rajčice to je bila jedina gusta juha koja se kod nas kuhala. Doduše moja mama je kuha s malo manje začina i dodataka, kod nje su to obično samo suhi grašak, luk, češnjak, sol, papar. I tako jednostavna mi je izvrsna, a mogu mislit kako je tek ukusna kad je ovako bogata.
Kad je budem opet radila neću se držati maminog recepta već raditi po ovom tvom. 🙂

Reply
Ana 19/01/2011 - 13:00

Slozila bih se sa Andreom da je stavrno puno domacih blogova i svakim danom se pojavi neki novi. Treba to sve ispratitit 🙂
Ja imam bookmarkovano nekoliko kojima se redovno vracam i obilazim, sto stranih sto domacih.

Obozavam corbe, bila zima ili ne. Mogla bih ziveti na njima.Pogotovo ovako kremaste kao ova.

Reply
Ana-Marija 19/01/2011 - 14:14

@Tamara: sad je pravo vrijeme za malo laganije stvari tipa juhe i sl, ja narocito volim ove kremaste 🙂

@Sweet green: celer-curry-kurkuma dobro zvuci – ja sam se vodila klasicnom varijantom onoga sto bih iskombinirala sa svjezim graskom pa sam dobila mediteransku varijantu 🙂

@Andrea: ma nema šanse sve to iščitati. Još da je malo više vremena, pa i nekako, ali ima toliko novih adresa za koje tek sad pomalo cujem – morat cu to nekako posloziti u bookmarks pa zaviriti bar s vremena na vrijeme, ovako sam kao pala s marsa po tom pitanju… I Oragngette pravi sasvim jednostavnu verziju juhe, bas kao tvoja mama, ali ja sam se malo zanijela pa sve to izmijenila 🙂

@Loreta: imala sam identicnu ideju s kockicama kruha, ali taj dan je falilo vremena pa sam se zadovoljila tostiranim kruhom 🙂

@Ana: stvarno nije lako to sve pratiti, bogu hvala na osobi koja se sjetila uvesti opciju bookmarks! 🙂

Reply
Padobranac 19/01/2011 - 21:31

Često svratim na ovaj blog, odličan je, fotke su super a par recepata sam isprobala i nemam zamjerke.
Zapeo mi je za oko Clafoutis, izgleda jako fino. Koliko sam skužila to nije kao biskvit nego je više pudingasto, može se posluživati i toplo i hladno.
Zanima me jel se može raditi sa voćem iz kompota ili smrznutim? I jel fino ako je na sobnoj temperaruri.
Znam da su pitanja gnjavaža, ali imam 17 godina tako da nemam baš iskustva, a obožavam raditi (i papati) kolače.

Reply
Ana-Marija 22/01/2011 - 21:08

drago mi je to čuti! 🙂

clafoutis sam uvijek radila sa svježim voćem, ali jedna teta dosta vična francuskoj kuhinji mi je rekla da ga ona nekad pravi s voćem iz kompota pa vjerujem da bi se tako nešto moglo probati. Clafoutis je meni dobar i na sobnoj temperaturi i hladan (najmanje mi je drag topao).

btw, pitanja nisu nikad gnjavaza, dapace, uvijek su dobrodosla! pozdrav i ugodno pecenje 🙂

Reply
Ivana 04/02/2011 - 9:10

Hej, jesi li možda namočila grašak prethodnu večer? Pretpostavljam da bi se tako puno brže skuhao, ali ne znam bi li to utjecalo na recept… Ja moram priznati da uvijek sve žitarice i mahunarke namočim večer prije jer jednostavno nemam vremena kuhati ih par sati sljedeći dan kad nas četvero izgladnjelo iščekujemo topli obrok. Anyway, sviđa mi se dodatak začina: gdje nađeš svježi kopar u ovo doba godine?

Reply

Ostavi komentar