Pikantna piletina s čilijem i dijonskim senfom

U nedjelju mi je dolazila jedna draga prijateljica na ručak, prijateljica koja uči francuski, voli fino i raznoliko jesti i s kojom vrijeme uvijek proleti kao rukom od ruku. Obožavam imati odriješene ruke za pripremanje ručka, tj. lijepo je kad ne treba razmišljati o tome voli li netko svinjetinu ili gljive, smeta li mu malo začinjenija hrana, podnosi li pomisao na iznutrice i slično. Maja je po tom pitanju kompanjon za ručak kakvog samo možete poželjeti.

Kako joj u zadnje vrijeme francuski jezik i kultura teku venama, činilo mi se da će najbolje biti za leitmotiv za ručak bude francuska kuhinja. Iako vam ovo što sam joj napravila za glavno jelo neće odisati šarmom francuskih bistroa, za mene je ovo ipak nešto što me veže uz Francusku. Naime, ondje sam prvi put probala cous cous (i jako se čudila kad sam u studentskim kantinama očekivala klasična jela francuske kuhinje, a tamo cous cous s piletinom na svakom koraku) i ondje sam prvi put provirila nosom u marokanske i tuniske restorane i oduševila se pikantnim jelima koja su se u njima posluživala. Imala sam sreću da su mi prave restorane otkrivali Arapi koji su se udomaćili u Francuskoj pa se nijednom nisam razočarala.

Osim toga, sastojak koji ovaj inače poprilično klasični recept izdvaja iz mase jest tzv. „moutarde à l’ancienne“ – senf proizveden na starinski način, što znači da sadržava cijela zrnca gorušice i da je začinjen bijelim vinom. Ima drugačiji (i meni puno draži) okus od senfa kojim na Trgu obilato zasipaju kobasice, a može ga se kupiti u sve više i više samoposluga. Gotovo ćete ga sigurno pronaći u većim trgovačkim lancima. U francuskim i svjetskim okvirima najpoznatiji je onaj koji se proizvodi u Dijonu, gradu senfa, otprilike na isti način kao što je najpoznatiji aceto balsamico iz Modene.

Ako ne možete pronaći „moutarde à l’ancienne“, radije posve izbacite senf nego da dodajete onaj obični, piletina će i bez njega biti sasvim ukusna. Količinu čilija prilagodite vlastitom nepcu, a sve zajedno poslužite s cous cousom (najbrža i najbolja varijanta što se mene tiče), basmati rižom ili čak tjesteninom. Ovo jelo možete pripremiti i dan unaprijed pa samo pogrijati – neće nimalo izgubiti na kvaliteti.

  • Za 4 do 6 osoba:
  • 500 g piletine (odkoštenih pilećih zabataka ili bataka)
  • 2 ljubičasta luka (kapule), sitno nasjeckana
  • 2 češnja češnjaka, protisnuta
  • 800 g pelata
  • malo majčine dušice
  • 2 lista lovora
  • prstohvat mljevenog čilija
  • 80 ml bijelog vina
  • 3 žličice dijonskog senfa s cijelim zrnima gorušice (po želji)
  1. Na tavi velike zapremnine ugrijte malo maslinova ulja i na njemu rasporedite piletinu pa je popržite s obje strane na jačoj vatri da uhvati boju (cca 3 minute sa svake strane)
  2. Maknite piletinu na tanjur i na istu tu tavu stavite luk i češnjak pa ih povremeno miješajući ostavite da omekšaju na srednje jakoj vatri otprilike 5 minuta.
  3. Dodajte pelate, majčinu dušicu, lovor i čili pa u taj umak raspordite piletinu. Dolijte vino.
  4. Pustite da sve provri pa kuhajte na laganoj vatri 40-ak minuta, dok piletine posve ne omekša. Povremeno promiješajte.
  5. Dodajte senf pa sve kuhajte još 10 minuta i poslužite toplo s cous cousom, basmati rižom ili tjesteninom.

0 Comments

  1. Mljac! Baš dobro izgleda! Sviđa mi se čili 😉

  2. Cranberrie

    pošto sam pod zadnje kuhana i pečena u arapskom restoranu, ovo mi je sjelo ko naručeno 🙂
    meni će prilog naravno biti kuskus ali mužiću bum morala rižu skuhat 😀

  3. Vidiš i ja sam prvi put za couscous čula od Francuza, odn. od hrvata koji žive u Francujskoj. Tada sam mislila (jer sam bila mala) da oni pričaju o nečem slatkom jer su mu se jako radovali, a čemu bi se ljudi mogli toliko radovati ako ne kolaču. 😀 😀
    Kasnije sam naučila što je couscous, a posebno mi je bilo smiješno što su moji kolege koji su voliontirali po francuskim arheološkim kampovima tamo dobivali couscous za sva tri obroka. Dakle ovu namirnicu svakako možemo tretirati kao francusku. 😀 😀

    Volim ovakva jela i svakako ću i ovo probati, inače ja za sutra baš imam u planu jednu kombinaciju s couscousom i piletinom 🙂

  4. @maslinka: hvala!

    @josipa: ma ti si nasa cura od cilija! 🙂

    @cranberrie: to je onaj novi restoran neki sto se otvorio?

    @mary: hvala!

    @andrea: bas sam se nasmijala na taj dio gdje spominjes kolege koji su cous cous dobivali za sva tri obroka jer se i meni to znalo dogoditi u studentskom domu u franc. Dakle – problem rijesen, cous cous = francuska stvar 🙂

  5. Ivana

    Draga Ana-Marija: kako si me raznježila ovim postom… dok sam ja studirala i hodočastila Francuskom, kod nas gotovo nitko nije ni čuo za dižonski senf, a u dućanima su valjda mislili da sam pala s Marsa kad bih ga tražila. Pa sam ga donosila s putovanja ;-)) možeš si misliti čuda kad bih se s puta u Francusku vratila s koferom punim senfa, sira i vina ;-))) Apsolutno najdraža stvar uz meso mi je moutarde a l’ancienne. Probaj salatu putericu začiniti dresingom od dižonskog senfa: ja ga umutim s malo maslinova ulja, malo soli, mrvicu jabučnog octa ili ako slučajno imam dobre kvasine i ubacim natrgane i obavezno osušene listiće puterice. iako je rano jutro, već mi sline cure 😉

  6. Bok Ana Marija! Blog ti je bez konkurencije zasluzeno najbolji. Cestitam i na angazmanu u Dobroj hrani i zelim ti puno uspjeha. Covjeka zbilja razveseli kad se prepozna i nagradi kvaliteta. Inace, ova piletina je izvrsna i na mom je jelovniku postala redovna stavka. Svi se uvijek oduseve. Nekad dodam malo povrca, a couscous pase savrseno.

    • anamarija

      Puno ti hvala na lijepom komentaru i na čestitkama 🙂 Blog me i dalje jako veseli pa se nadam da ide nekim pravim putem. Drago mi je da je piletina kod tebe udomaćena 🙂 Do tipkanja!

Leave a Comment